Евангелие
от Иоанна

Церковнославянский

11-2

Бѣ́ же марі́а пома́завшаѧ гдⷭ҇а мѵ́ромъ и҆ ѡ҆те́ршаѧ но́зѣ є҆гѡ̀ власы̑ свои́ми, є҆ѧ́же бра́тъ ла́зарь болѧ́ше.

11-3

Посла́стѣ ᲂу҆̀бо сестрѣ̑ къ немꙋ̀, глаго́лющѣ: гдⷭ҇и, сѐ, є҆го́же лю́биши, боли́тъ.

11-4

Слы́шавъ же і҆и҃съ речѐ: сїѧ̀ болѣ́знь нѣ́сть къ сме́рти, но ѡ҆ сла́вѣ бж҃їи, да просла́витсѧ сн҃ъ бж҃їй є҆ѧ̀ ра́ди.

11-5

Люблѧ́ше же і҆и҃съ ма́рѳꙋ и҆ сестрꙋ̀ є҆ѧ̀ и҆ ла́зарѧ.

11-6

Є҆гда́ же ᲂу҆слы́ша, ꙗ҆́кѡ боли́тъ, тогда̀ пребы́сть на не́мже бѣ̀ мѣ́стѣ два̀ дни̑.

11-7

Пото́мъ же гл҃а ᲂу҆чн҃кѡ́мъ: и҆́демъ во і҆ꙋде́ю па́ки.

11-8

Глаго́лаша є҆мꙋ̀ ᲂу҆чн҃цы̀: равві̀, нн҃ѣ и҆ска́хꙋ тебѐ ка́менїемъ поби́ти і҆ꙋде́є, и҆ па́ки ли и҆́деши та́мѡ;

11-9

Ѿвѣща̀ і҆и҃съ: не два́ ли на́десѧте часа̑ є҆ста̀ во днѝ; а҆́ще кто̀ хо́дитъ во днѝ, не по́ткнетсѧ, ꙗ҆́кѡ свѣ́тъ мі́ра сегѡ̀ ви́дитъ:

11-10

а҆́ще же кто̀ хо́дитъ въ нощѝ, по́ткнетсѧ, ꙗ҆́кѡ нѣ́сть свѣ́та въ не́мъ.

11-11

Сїѧ̑ речѐ и҆ посе́мъ гл҃а и҆̀мъ: ла́зарь дрꙋ́гъ на́шъ ᲂу҆́спе: но и҆дꙋ̀, да возбꙋжꙋ̀ є҆го̀.

11-12

Рѣ́ша ᲂу҆̀бо ᲂу҆чн҃цы̀ є҆гѡ̀: гдⷭ҇и, а҆́ще ᲂу҆́спе, спасе́нъ бꙋ́детъ.

11-13

Рече́ же і҆и҃съ ѡ҆ сме́рти є҆гѡ̀: ѻ҆ни́ же мнѣ́ша, ꙗ҆́кѡ ѡ҆ ᲂу҆спе́нїи сна̀ гл҃етъ.

11-14

Тогда̀ речѐ и҆̀мъ і҆и҃съ не ѡ҆бинꙋ́ѧсѧ: ла́зарь ᲂу҆́мре:

11-15

и҆ ра́дꙋюсѧ ва́съ ра́ди, да вѣ́рꙋете, ꙗ҆́кѡ не бѣ́хъ та́мѡ: но и҆́демъ къ немꙋ̀.

11-16

Рече́ же ѳѡма̀, глаго́лемый близне́цъ, ᲂу҆чн҃кѡ́мъ: и҆́демъ и҆ мы̀, да ᲂу҆́мремъ съ ни́мъ.

11-17

Прише́дъ же і҆и҃съ, ѡ҆брѣ́те є҆го̀ четы́ри дни̑ ᲂу҆жѐ и҆мꙋ́ща во гро́бѣ.

11-18

Бѣ́ же виѳа́нїа бли́з̾ і҆ерⷭ҇ли́ма, ꙗ҆́кѡ ста́дїй пѧтьна́десѧть,

11-19

и҆ мно́зи ѿ і҆ꙋдє́й бѧ́хꙋ пришлѝ къ ма́рѳѣ и҆ марі́и, да ᲂу҆тѣ́шатъ и҆̀хъ ѡ҆ бра́тѣ є҆ю̀.

11-20

Ма́рѳа ᲂу҆̀бо є҆гда̀ ᲂу҆слы́ша, ꙗ҆́кѡ і҆и҃съ грѧде́тъ, срѣ́те є҆го̀: марі́а же до́ма сѣдѧ́ше.

11-21

Рече́ же ма́рѳа ко і҆и҃сꙋ: гдⷭ҇и, а҆́ще бы є҆сѝ здѣ̀ бы́лъ, не бы̀ бра́тъ мо́й ᲂу҆́мерлъ: